Blog Lukáša Perného

JEDINÝ ŽIJÚCI ODBORNÍK A PROPAGÁTOR SRBSKO-SLOVENSKYCH KULTÚRNYCH VZŤAHOV 🇷🇸 🇸🇰
(exkluzívny bilingválny rozhovor s riaditeľom Archívu Vojvodiny Dr. NEBOJŠOM KUZMANOVIĆOM)

ЈЕДИНИ ЖИВИ СТРУЧЊАК И ПРОМОТЕР СРПСКО-СЛОВАЧКИХ КУЛТУРНИХ ОДНОСА
(ексклузивни двојезични разговор са директором Архива Војводине Др. Небојшом Кузмановићем)

Dr. Nebojša Kuzmanović je srbský historik, literárny vedec, publicista a kultúrny pracovník, dlhoročný riaditeľ Archives of Vojvodina. Vyštudoval Filozofickú fakultu Univerzity v Novom Sade, kde neskôr získal aj magisterský a doktorandský titul. Je autorom početných štúdií a publikácií z oblasti srbsko-slovenských literárnych a kultúrnych vzťahov, dejín romantizmu a slovanskej vzájomnosti. Vo svojej vedeckej a kultúrnej práci sa systematicky venuje otázkam slovanskej identity, kultúrnej pamäti a postaveniu vojvodinských Slovákov v spoločných dejinách Srbov a Slovákov. Autor tohto rozhovoru sa spolupodieľal ako posudzovateľ a autor doslovu na vydaní jeho najnovšej knihy O SLOVANSKEJ ROVNAKOSTI.

Др. Небојша Кузмановић је српски историчар, књижевни историчар, публициста и културни радник, дугогодишњи директор Архив Војводине. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је касније стекао и магистарско и докторско звање. Аутор је бројних студија и публикација из области српско-словачких књижевних и културних веза, историје романтизма и словенске узајамности. У свом научном и културном раду систематски се бави питањима словенског идентитета, културног памћења и положаја војвођанских Словака у заједничкој историји Срба и Словака.

Ste dlhodobo riaditeľom Archívu Vojvodiny, súčasne aktívne pracujete na kultúrnom poli v kontexte všeslovanskej vzájomnosti, vaše texty sú unikátne tým, že pojednávajú špeciálno o slovensko-srbských vzťahoch. Boli ste niekoľko krát ocenený. Ako ste sa k tejto téme dostali?

Existuje niekoľko dôvodov. Predovšetkým žijem v prostredí, v ktorom Srbi a Slováci spoločne vytvárajú dejiny, a to dejiny, ktoré nie sú poznačené neporozumením a vzájomnými konfliktmi. Pod „dejinami“ pritom rozumiem život v čase. Život Srbov bez Slovákov vo Vojvodine, ale aj naopak, by nebol rovnaký. Navzájom sa dopĺňame, naše deti sa sobášia a rodia nové deti. V kritických momentoch Srbi a Slováci ako slovanské národy vždy držali spolu, takže naše väzby vydržali aj tie najťažšie skúšky, tie, na ktorých mnohé iné slovanské národy žijúce v srbskom priestore zlyhali. Slováci bojovali po našom boku, a to iba preto, že ich k tomu prinútila nevyhnutnosť. Máme aj príklady dobrovoľníctva, ktoré sa začínajú už v 19. storočí a predstavujú dôkaz slovanského bratstva a vzájomnosti, a na to sa nesmie zabudnúť. Na druhej strane, my Srbi zvyčajne radi hovoríme, že sme trochu revolučnejší než vy Slováci, ale myslím si, že sme sa od vás mohli naučiť, ako znášať utrpenie, ako správne využívať vedomosti a ako čakať na vhodný historický okamih. Napokon, práve tomu nás v styku so Slovákmi učil Svetozar Miletić, najväčšia politická osobnosť severne od Sávy a Dunaja. Napokon, Slováci majú krásnu ľudovú literatúru, majú bohaté literárne dedičstvo, čo ma ako milovníka písaného slova a kultúry ešte viac pripútalo k vám.

Дуго сте директор Архива Војводине, а истовремено активно делујете на културном пољу у контексту свесловенске узајамности. Ваши текстови су јединствени по томе што се посебно баве словачко-српским односима. Више пута сте награђивани. Како сте дошли до ове теме?

Неколико је разлога. Најпре, ја живим у средини у којој Срби и Словаци заједнички стварају историју, и то историју која није обележена неразумевањем и међусобним сукобима. При томе под „историјом“ подразумевам живот у времену. Живот Срба без Словака у Војводини, али и обратно, не би био исти. Ми се међусобно допуњујемо, наша деца се венчавају и рађају нову децу. У критичним моментима, Срби и Словаци су се као словенски народи увек држали заједно, тако да су наше везе издржале и најтеже пробе, оне на којима су многи други словенски народи који живе на српском простору пали. Словаци су ратовали уз нас и то само зато што су по сили нужде морали. Имамо и примера добровољаштва које започиње још у 19. Веку и представља доказ словенског братства и узајамности, а то се не сме заборавити. Са друге стране, ,и Срби обично волимо да кажемо да смо ми мало револуционарнији од вас Словака, али мислим да смо од вас могли да научимо како се трпи, како правилно употребити знање и како чекати погодан историјски моменат. У крајњем, томе нас је, управо дружећи се са Словацима, учио Светозар Милетић, највећа политичка фигура северно од Саве и Дунава. Коначно, Словаци имају лепу народну књижевност, имају богато литерарно наслеђе, што ме је као љубитеља писане речи и културе додатно везало за вас.

Ktoré osobnosti slovenskej kultúry, poézie a filozofie vás najviac inšpirujú?

Všetko, čo ma inšpiruje, by sa jedným slovom dalo označiť ako „slovenský národný génius“. Viete, patrím k tej skupine ľudí, ktorí sa domnievajú, že jednotlivci v jednom národe sú možno najvýznamnejším výhonkom kolektívneho génia, ktorému patrí skutočná česť a ktorému dlžíme skutočnú úctu. Tento génius nemôže existovať, ak sa nestaráme o vlastnú tradíciu, pretože môže vyrastať jedine z hlbokých koreňov, ktoré prechádzajú časom a víťazia nad ním. Ak sa odovzdáme cudzím vplyvom, zvlášť tým, ktoré nie sú príbuzné nášmu slovanskému cíteniu sveta, z nás a z našich vzorov nezostane nič. V tomto zmysle sú najcennejšími perlami jedného národa tí, ktorí vyrástli z kolektívneho génia, ktorí chápu seba samých výlučne prostredníctvom kolektívu, ktorí sa nepovyšujú nad všeobecné a ktorí napokon pri rozmnožovaní svojich Bohom daných talentov nezabúdajú, komu ich majú vrátiť. Takým je určite Ľudovít Štúr, človek, ktorý osobným príkladom dosvedčil, akým spôsobom sa kultúrou bojuje za národnú emancipáciu, osobnosť, bez ktorej by neexistovalo nielen moderné Slovensko, ale ani ja, aspoň nie taký, akým som teraz. Môj živý záujem o kultúru zosilnila myšlienka, že v boji za národnú vec niet silnejšej zbrane než kultúra. Tá možno neprináša rýchle výsledky ako puška, ale určite je trvalejšia a predstavuje základ, bez ktorého puška a šabľa veľa neznamenajú. Štúr to veľmi dobre chápal. Je tu aj Ján Kollár ako večná revolučná a panslovanská inšpirácia, človek, ktorý nám Srbom významne ukazuje, že láska k Rusku musí zahŕňať aj opatrnosť a vedomie skutočnosti, že my všetci, hoci sme Slovania, sme voči veľkému Rusku takmer ostrovmi v mori, ale ostrovmi, ktoré dávajú slovanskému oceánu mnoho. Za nimi prichádza celý rad slovanských tvorcov, ale vždy tých – a to ešte raz opakujem – ktorí nevnímajú umenie ako nástroj rozkladu národného bytia, ktorí v ňom nevidia slobodu vytrhnúť vlastný koreň, ale práve naopak, tých, pre ktorých je umenie výrazom vyššieho vedomia o kolektívnom, o spolupatričnosti.

Које личности словачке културе, поезије и филозофије Вас највише инспиришу?

Све оно што ме инспирише могло би се једном речју одредити као „словачки народни геније“. Знате, ја припадам оној групи људи који сматрају да су појединци у једном народу можда најзначајнији изданак колективног генија, коме припада истинска част и коме дугујемо истинско поклоњење. Тај геније не може да постоји ако не водимо рачуна о сопственој традицији, јер он може исходити једино из дубоких корена који пролазе кроз време и побеђују је. Ако се предамо страним утицајима, посебно оним који нису сродни са нашим словенским осећајем света, од нас и наших узора неће остати ништа. У том смислу, највреднији бисери у једном народу су они који су изникли из колективног генија, који себе разумеју искључиво кроз колектив, који се не уздижу изнад општег и који, коначно, у свом умножавању личних талената од Бога датих не заборављају коме треба да врате. Такав је свакако Људевит Штур, човек који је личним примером посведочио на који начин се културом бори за националну еманципацију, фигура без које не би било не само модерне Словачке, већ ни мене, барем не онаквог какав сам сада. Моје живо интересовање за културу појачано je идејом да у борби за националну ствар нема јачег оружја од културе. Она можда не даје брзе резултате, као пушка, али свакако је постојанија и представља темељ без кога пушка и сабља мало вреде. Штур је то одлично разумео. Ту је и Јан Колар као вечита револуционарна и пансловенска инспирација, човек који нама Србима значајно указује да љубав према Русији мора да укључи и опрез и старање о чињеници да смо сви ми, иако Словени, спрам велике Русије готово острва у мору, али острва која дају много словенском океану. За њима долази читава плејада словачких стваралаца, али увек оних, и то још једном понављам, који уметност не доживљавају као инструмент разградње националног бића, који у њој не виде слободу да се чупа сопствени корен, већ управо супротно, они којима је уметност израз више свести о колективном, о заједништву.

Čoskoro oslavujte storočnicu Archívu Vojvodiny, aké aktivity pripravujete k tomuto jubileu?

Mimoriadne som hrdý na to, že sme počas uplynulých rokov vyrástli na kultúrnu inštitúciu s veľkou reputáciou a významným rešpektom doma aj v zahraničí. Máme rozvinutú vydavateľskú činnosť a osobne to považujem za mimoriadnu hodnotu, keďže vychádzame v ústrety aj mladým výskumníkom, ktorí dostávajú príležitosť ukázať svoje vedomosti a záujem a tak obohacovať našu kultúru. Tu sa vraciame na začiatok príbehu, k Štúrovi, Kollárovi… k spojeniu národného a kultúrneho. Okrem toho nás čaká veľká slávnosť, ktorá zahŕňa výstavy, vedecké sympózium, ale aj odhalenie busty Dimitrija Kirilovića, nášho zakladateľa, prezentáciu monografie o archíve a ešte mnoho ďalšieho. V skutočnosti bude celý tento rok v znamení jubilea a teší nás skutočnosť, že pri tejto práci máme rozvetvenú sieť spolupracovníkov a priateľov, ktorí, hoci nie sú zamestnancami Archívu Vojvodiny, nachádzajú v našej inštitúcii svoj domov.

Ускоро обележавате стогодишњицу Архива Војводине. Које активности припремате поводом овог јубилеја?

Изузетно сам поносан на чињеницу да смо током протеклих година израсли у установу културе са великим угледом, са значајним респектом како у земљи тако и у иностранству. Имамо развијену издавачку делатност и то лично сматрам за посебну вредност, будући да излазимо у сусрет и младим истраживачима који добијају прилику да покажу своје знање, интересовање и тако обогате нашу културу. Ту се враћамо на почетак приче, на Штура, Колара… на спој националног и културног. Уз то, очекује нас и велика свечаност која укључује изложбе, научни скуп, али и откривање бисте Димитрија Кириловића, нашег установитеља, промоција монографије о архиву и још доста тога. Заправо, читава ова година биће у знаку јубилеја и радује нас чињеница да на том послу имамо разгранату мрежу сарадника и пријатеља који, иако нису запослени у „Архиву Војводине“, у нашој установи проналазе своју кућу.

Ako vnímate zahraničných Slovákov vo Vojvodine? 

Nerobím rozdiel medzi Slovákmi a Srbmi! Všeobecne povedané, nie som človek, ktorý rozdeľuje ľudí akýmkoľvek spôsobom. Niet nič krajšie než kultúrne prenikanie a vzájomné dopĺňanie sa. A predsa, ak som taký voči Číňanom, Indom… ako by som mohol byť iný voči Slovákom, ktorí sú nám Srbom blízki, s ktorými zdieľame jednu krv, jeden koreň, jedného ducha, ktorý nás znova a znova vyzýva, aby sme sa k nemu vracali. Nikdy som neodmietol urobiť čokoľvek, čo je v mojich silách, aby som zlepšil postavenie Slovákov, aby som predstavil kultúrne dedičstvo jedného početne malého, ale kultúrne veľkého národa. Čo Srbom, to Slovákom, čo Slovákom, to Srbom. My sme jedno.

Како доживљавате Словаке у Војводини?

Не правим разлику између Словака и Срба! Генерално говорећи, ја нисам човек који дели људе на било који начин. Нема ништа лепше од културног прожимања и допуњавања. Па ипак, ако сам такав према Кинезима, Индијцима… како онда да будем другачији према Словацима који су нама Србима блиски, са којима делимо једну крв, један корен, један дух који нас изнова позива да му се враћамо. Никада нисам одбио да урадим било шта што је у мојој моћи да унапредим положај Словака, да прикажем културно наслеђе једног бројем малог али културом великог народа. Што Србима, то Словацима, што Словацима, то Србима. Ми смо једно.

Ako vnímate spoločenskú situáciu na Slovensku?

Domnievam sa, že nie je ľahké zostať sám sebou a že túžba brániť svoje sa vždy platí. Slovenské štátne vedenie chce zostať samo sebou. Slováci sú v Európskej únii, sú v NATO, ale chcú samostatne rozhodovať o svojom osude. Táto vytrvalosť nevyhnutne polarizuje, pretože nepriatelia slovenskej suverénnej politiky chcú prostredníctvom agentov vplyvu zvrhnúť vládu Roberta Fica, ktorý výborne chápe okolnosti, v ktorých pôsobí, a robí všetko preto, aby zachoval nielen slovenskú zahraničnopolitickú samostatnosť, ale aj vnútornú stabilitu a bezpečnosť. Hoci skúšky nie sú malé, myslím si, že efekty takejto politiky sú výborné a už viditeľné. Prejavujú sa v úspechu slovenskej politickej elity nájsť spôsob, ako v turbulentných časoch zabezpečiť svojim občanom všetko potrebné pre normálny život. Okrem toho sa Slovákom, rovnako ako nám Srbom, podarilo nájsť spoločnú reč s Maďarmi, čo predstavuje mimoriadnu hodnotu. Moc sa v Maďarsku síce zmenila, ale zdá sa, že nebudeme svedkami radikálnych obratov, čo, verím, môže byť dobré aj pre Slovákov a tým aj pre Srbov. Teda nech je situácia akokoľvek komplikovaná a nech sa vnútorné vzťahy akokoľvek vyostrujú, tí, ktorí prijímajú rozhodnutia, sú povinní myslieť na to, čo prichádza, vidieť ďalej a vyššie, rozhodovať samostatne, preseknúť gordické uzly a neriadiť sa záujmami agentov cudzieho vplyvu. V tomto zmysle verím, že Slovensko vytrvá na svojej pozícii voči Rusku a Európskej únii a že tak zostane a stane sa modelom aj pre iné národy. Napokon sa mi páči, že podobný jav môžeme vidieť aj v Česku, ale aj v Poľsku, teda medzi Slovanmi. Pravda, tieto dve krajiny majú svoje špecifiká, to platí najmä pre Poliakov a ich historickú skúsenosť vo vzťahu k Rusom, ale je dôležité, že Slovania prejavujú vôľu zostať sami sebou. Boli sme a podľa všetkého zostávame majákmi pre svet.

Како доживљавате друштвену ситуацију у Словачкој?

Сматрам да није лако бити свој и да се жеља да се одбрани своје увек плаћа. Словачки државни врх жели да остане свој. Словаци јесу у Европској унији, јесу у НАТО савезу, али Словаци желе да самостално одлучују о својој судбини. Ta истрајност нужно поларизује, јер непријатељи словачке суверене политике желе преко агената утицаја да оборе власт Роберта Фица који одлично схвата околности у којима делује и чини све како би очувао не само словачку спољашњу самостланост, већ и унутрашњу стабилност и безбедност. Али, иако искушења нису мала, сматрам да су ефекти такве политике одлични и већ видљиви. Они се огледају у успеху словачке политичке елите да пронађе начин да у турбулентном времену својим грађанима обезбеди све оно што је потребно за нормалан живот. Уз то, Словаци су, баш као и ми Срби, успели да пронађу заједнички језик са Мађарима, што представља изузетну вредност. Власт се у Мађарској променила, али се чини да нећемо сведочити радикалним заокретима што, верујем, може бити добро и за Словаке, а самим тим и за Србе. Дакле, ма колико ситуација била компликована, ма колико се унутрашњи односи заоштравали, доносиоци одлука су у обавези да размишљају о ономе што долази, да виде и даље и више, да одлучују самостално, да секу гордијеве чворове, а не да се поводе за интересима агената страног утицаја. У том смислу, верујем да ће Словачка истрајати на својој позицији спрам Русије и Европске Уније и да ће тако остати и постати модел и за друге народе. Најзад, свиђа ми се што сличну појаву можемо видети и у Чешкој, али и у Пољској, дакле међу Словенима. Истина, ове две земље имају своје специфичности, то посебно важи за Пољаке и њихово историјско искуство спрам Руса, али је важно да Словени показују вољу да буду своји. Ми смо били и по свему судећи остајемо светионици за свет.

Čítajte celý rozhovor na DAV DVA